Ewo našla sam jednu pricu,pjesmu šta wec je..Pisala sam ju prije mnogo mjeseca pa sam ju zaborawila....Bila sam tu još u swom swijetu...Patnji...Lažnoj ljubawi.....Sada je to iza mene ali možda se netko nađe u owome pa....

~Nisam te woljela,znacio mi nisi mnogo.
Mislila sam swe je owo igra,patnje nece biti..
Gledala sam tebe i gadosti twoje.Pomislila waljda
da ti za spas treba srce moje.
Dala sam ti ga jednom dok sam još mislila
da ne lažeš,da swe s twojih usana iskreno kažeš.
Neznam što sam na tebi zawoljela,što me priwuklo..
No znam da od našeg prwog poljupca
srce mi je za tobom jace tuklo.
Mislila sam nade za nas ima,jer uwjek bi zawršili skupa.
Dowoljno mi je bilo to što uwjek sam te
k sebi wukla..Utjehu si tražio u poljupcima mojim.
Mislila sam da me ljubiš strasno,a ne lažno,
a danas znam da za tebe ja ne postojim.Nisi ljubio
mene,moje tijelo diro..Ljubio si drugu,kod koje srce
ti se krilo.
Kažeš *hwala* za swe što sam ucinila za tebe,
a sad mi wrati swe izgubljene sate,koji se na našem
nalazištu kriju,i swaki ima swoju pricu..
U swakom satu može se naci nada koju tek shwacam sada
da sam ju lažnu sama sebi plela,jer koliko se sjecam dugo
nije iz twojih usana došla neka rijec koja bi me na tu nadu nawela.
Sama sam kriwa,znam to.
Ali ti si kriw što si me izabrao.
Mene si našao kao neku zamjenu,a pogledaj kako je to zawršilo,
ja se zaljubila zastwarno.Neka,na wrijeme si
shwatio da kao ostale nisam,da ja cu za tebe zwijezde krasti s neba,
ali zašto si i dalje,..radio što netreba?
Ja tebe newolim kažeš,ma budalo i sam znaš da lažeš!
Pogledaj samo srce moje koje još je kod tebe....
Polako kuca i misli na tebe..
Jedino te molim da mi uciniš onog dana kad me wiše ne widiš.
Čuwaj ga,nedaj da pobjegne,ono woli samo tebe.A ako za nekim drugim
ikada izgubim glawu jer znam da srce necu(jer je kod tebe da ti donosi srecu),kada budem zemlja,kad me budeš widio samo
kao kamen,kao swijecu...TAd mi srce na grob ostawi,
nemoj žaliti ja znam da ja necu...
Pogledat cu u swoje srce twoju srecu.S neba radowat cu se twome
liku...,i kada osjetiš hladnocu,to cu biti ja,i doci cu ti reci,nemoj
me zaborawiti..Sjecaj se i dalje one male blesawe budale,koja
je tebi dawno srce dala i od tad hladna ostala,a ako je za drugim poslje
plakala,ko tebe ga nije woljela,jer njemu nije kao
tebi swe dala.....Njemu je dala ono što bi da si ju htjeo tebi pružala..
Sjeti se swega,i swojoj se wrati.Njoj nemoj dozwoliti da kao ja
pati..Sjeti se reci,dok nad grobom stojiš,owo je bila ona mala,
što mi je srecu i srce dala,koja me naiwno i istinski,možda jedina,woljela...~


U owome je pol istine....A pol možda i nije...Možda sam si umislila da sam ga woljela.Možda je swe to bio san...A i sami znate da kad je san jak i welik kada se probudite budete uwjek pod dojmom...Možda sam ja još uwjek pod dojmom tog sna....I shwacam da sam se wratila u jawu....Dug je bio san.....A cini se da sam u međuwremenu srce nazat si wratila,toj osobi nije trebalo wiše.waljda ga nije mogao wiše gledati...Zakrpala sam ga i drugoj osobi poklonila..Ona se za moje srce brine,pa šawowi zacjeljuju....Necu si dowoljawati wiše da u teški san utonem...Wrijeme ide,ne pita jesmo li ucinili swe što smo morali....
Danas je drugacije.....Swe je ok.......................Wrijeme patnje je prošlo.....
A ja cu paziti kome wjerujem i swaku suzu naplatiti cu...
Kissach..